среда, 23. децембар 2015.

Текст школске представе "Свадба у Златној шуми" Ирене Златковић

„Свадба у Златној шуми“



Лица:
ВУК - ВУК ВУЈИЋ, најпознајтији момак у Златној шуми
ЗЕЦ - ЗУБА ЗЕЧЕВИЋ, лево сметало и глас разума
ЛИСИЦА - ЛИЈА ЛИСИЧИЋ, Вукова пријатељица
ГАВРАН - ГАВРИЛО ГАВРИЋ, локални телеграф и телал (гласник)
МЕДВЕД МЕДА, Вуков најбољи пријатељ
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА, новинарка


СЦЕНА 1:Сви у рукама имају мобилне телефоне, осим Вука
ВУК (сам на сцени гласно се диви себи): За мене кажу да сам најбољи фрајер у целој Златној шуми. Све шумске лепотице уздрхте кад виде оваквог бају. (показује мишиће на рукама)
ЗЕЦ (долази, погледа у Вука и обраћа се публици): О, неее, Вук се опет заљубио у себе. (окреће се ка Вуку) Е, Вуче, воздра!
ВУК: Много си се осилио Зечићу! Ти мени „Воздра“! Па нисмо ми заједно овце чували да ми се тако обраћаш! Знаш ли ти са ким разговараш?!
ЗЕЦ (гледа у публику): Овце не бисмо ни могли да чувамо заједно, већ да их једемо! Хе, хе! (потом одговара Вуку) Знам, знам ко си ти. Ти си најопаснији лик у комшилуку!
ВУК: Шта, комшилуку?! Пази се, мали! 'Ајде поново, да чујем!
ЗЕЦ: Ти си најбољи табаџија у школи!
ВУК: Јао, молиш Бога што сам добре воље. Сад бих ти показао ко сам ја!
ЛИСИЦА (долази): Ооо, какво је ово дружење?! Ју, ју!
ВУК: Ево, драга, васпитавам овог малог, учим га лепом понашању!
ЗЕЦ (публици): Аха, пази да ме ниси научио! Ха, ха, ха!
ВУК (Зецу): Нешто мрмљаш себи у брк, је ли?! Да ли сам ти то дозволио?!
ЗЕЦ: Извини, учинило ти се. Ништа нисам рекао, тебе ми!
ВУК: Ууууу, сад ћеш да ми платиш! (диже руку ка Зецу)
ЛИСИЦА: Драги мој, чувај здравље за твоје обожаватељке! Остави малишу, не узбуђуј се! Носим лепе вести!
ВУК (весело): Ооо! Волим лепе вести! Реци, шта је тема догађаја? Да ли сам ја главни лик у тој причи?
ЛИСИЦА (узбуђено и умилно): Да, драги! Наравно да се о теби ради! Гледај! Све девојке поставиле твоју слику на скринсејвер и први си најпожељнији нежења у гласању на мрежи! (показује му свој мобилни телефон)
ВУК: Па наравно, мила! Морају да ме обожавају! Ја сам увек онлајн на чету! Ту сам да их утешим, посаветујем, подигнем морал, лајкујем њихове фотке...
ГАВРАН (долази задихано): Вуче, Вуче, пропадосмо!
ВУК (полако се окреће ка Гаврану): Ја сам увек на врху, Грактало. Јеси ли ти нормалан? Говори у првом лицу једнине!
ГАВРАН: Важи! Ти си пропао!
ВУК: Јес' да си ме збунио које то лице беше, али ми нешто погрешно звучи. О чему ти причаш?
ЛИСИЦА (обраћа се Гаврану и гледа у мобилни): Ма није ваљда ОНО процурело на Фејсу?
ГАВРАН: Јесте! Чак и у новинама!
ЗЕЦ (гледа у свој мобилни): Аха, ха, ха!
ВУК (зачуђено): О чему ви то? Гле, и овај мали зна нешто о томе!? (Лисица, Гавран и Зец гледају у своје мобилне телефоне. Вук се обраћа публици) Изгледа да сам само ја необавештен! (окреће се Гаврану) Црни, гукни сместа!
ЗЕЦ (задиркује Вука и удаљава се): Мислиш - гракни сместа! Ха, ха, ха!
ВУК (прети Зецу): Допашћеш ми шака, жгољави, а онда ћу паприкаш да правим од тебе! (Лисици и Гаврану)  Реците већ једном о чему се овде ради?
ГАВРАН: Мица Којотица је на свим друштвеним мрежама објавила да се верила са тобом, Вуче, и да је у недељу свадба код Три извора!
ВУК (љутито): Молим?! Како се усудила на тако нешто! Протераћу је из Златне шуме!
ЛИСИЦА: Ма, пусти је! Немој да се бавиш тиме и не падај одмах у ватру!
ВУК (љутито): Ма ко је уопште та Мица Којотица и да ли је ја познајем? Како може да ради тако нешто?
ЛИСИЦА: Мица Којотица умислила да је после избора за Мис - Шумска лепотица, најлепша девојка у Златној шуми и намерачила се на тебе, драги!
ВУК: На мене?! Ма показаћу ја њој!
ЛИСИЦА: Ма неће јој то упалити, веруј ми!
ВУК (уображено): Додуше, разумем ту цуру, заиста на далеко нема бољег од мене. Па ако је заиста та цица права лепотица, и још Мис...
ЛИСИЦА (гневно полугласно): Ма, лепотица моја баба! (мазно) Не размишљај сада о томе драги! То је небитно и она није важна да се секираш.
МЕДВЕД (долази и показује Вуку на свој мобилни): Е, друже, шмекеру стари!
ВУК: Е, брате! Шта ми ово показујеш?
МЕДВЕД: Како шта? Брука, брате, брука! Не зовеш најбољег другара за кума, а?
ВУК (узнемирено): Каквог кума, о чему причаш?
МЕДВЕД: Аха! Значи не знам шта причам, ја лупам?! Брат лупа?! Зар те није срамота!? Жениш се, а ћутиш! Нема порука, нема позив, мислим: Куме, изгоре ти кеса' и тако то, а?
ВУК (узнемирено и љутито): Ко се, бре, жени, шта је вама?
ЗЕЦ (весело добацује): Жени се друго лице једнине!
ВУК (пита публику и показује на Гаврана): Он се жени, јел' да?
ГАВРАН: Чекај, Вуче, ја сам треће лице једнине! Мислим...ја сам он...овај...ми смо они, а ти си тај, или ти!
ВУК (очајно): Јао, боже! Сигуран сам да ми је управо позлило од оног јагњета синоћ!
ЛИСИЦА (мазно): Смири се, драги!
ВУК (љутито): Како да се смирим? Нећу да се женим! Нећу, нећу и нећу!
ЛИСИЦА (мазно): Све ће бити уреду. Веруј, кад ти твоја другарица каже! Па ја сам увек била твоја десна рука. Дозволи да решим ову заврзламу!
ВУК (са надом): Молим те. Одмах мора све да се рашчисти!
ЛИСИЦА: Наравно! Не може тебе да својата та Мис Којотица, коза једна!
ЗЕЦ: Ха, ха, ха! Кад Лија ово среди, биће и Вук сит и Козе на броју! Ха, ха, ха!
ЛИСИЦА: Рекао си нешто Зубо?!
ЗЕЦ: Ништа нисам рекао. Лишће шушка од ветра. (публици) Боље да се ја негде изгубим! (одлази)
ВУК (замахнуо руком на Зеца, обраћа се публици, самодопадљиво као на почетку): Побеже! Ах, мрзи ме да своје лепо извајане мишиће трошим на малог жгољу. (окреће се Лисици)  Важи, мила! Среди све како мислиш да треба!
МЕДВЕД (Вуку): Брате, идемо ти и ја на једно пиће, да се мало опустимо!
ВУК : Важи, идемо!
(Вук и Медвед одлазе, а Лисица најпре куца на мобилном телефону, док иде музика у позадини, па држи слушалицу на уху - телефонира, па опет куца, а кад музика престане, она опет телефонира)
ЛИСИЦА: Хало! Јели то Шумски огласник? ... Да, ... да!... Хитан оглас! ... Да!(диктира држећи телефон на уху) Данас су се у Дубоком лугу пред пријатељима и рођацима... после дуже романтичне везе... венчали Лија Лисичић и Вук Вујић! (мала пауза) Даа! (пауза) Јесте! (пауза) Даа! Објавите и у штампи и на интернету! (пауза) Дааа!  Хвалааа! (спушта мобилни и гледа у публику): Е, тако!... То је сада сређено!
ВУК и МЕДВЕД (долазе загрљени и певају): Нежења сам биоооооо, нежења сам саааааад, нежења ћу битииииии све док будем млаааааад!
ЗЕЦ (долази и певуши): Свадба, свадба, свадба, хеј! Свадба, свадба, свадба, опа бато! (понавља двапут)
ВУК (прекида Зеца): О каквој свадби овај сад пева? Ко се сада жени?
ВЕВЕРИЦА (долази и обраћа се Вуку и Лисици): Оооо, све честитке младом пару! Најлепше жеље(Лисици), најлепше жеље! (Вуку)  
ВУК (зачуђено): Какав пар? Какве жеље? (публици) Шта брбрља ово створење?!
ВЕВЕРИЦА (Вуку): Шта желите да изјавите за Шумске вести? Куда ћете на медени месец?
ВУК: Да изјавим!? О чему?! (застаје) Мени се мути! Лепо сам рекао да никад не мешам сок од рибизле и чај од шипка!
ВЕВЕРИЦА (Лисици): Дивно сте изгледали на венчању са Вуком! Ваша фотографија је данас обишла цео шумски свет!
ВУК (публици): Па после кажу: “Ко рано рани, две среће граби!“ Ја сам вероватно јутрос устао на леву ногу!
МЕДВЕД: Лијо, брате, мислим, сестро! Ходи да те брат изљуби!
ЗЕЦ: Свадба, свадба, свадба, хеј! Свадба, свадба, свадба, опа бато! (понавља двапут)
ВУК (виче Зецу): Доста више! Умукни! (окреће се Лисици) Лијо, шта је ово сада? Рекао сам ти да све средиш!
ЛИСИЦА: Па средила сам драги, не срди се! (показује му мобилни) Види како је дивно испала ова фотографија у фотошопу! Много си ми леп! (опет гледа у Вука)
ВУК: Па наравно да сам леп. У Златној шуми, а сигуран сам и шире, не постоји лепши момак од мене!
ЛИСИЦА: Разуме се, драги. Наравно да је тако као што ти кажеш.
ВУК: Да, да! И, шта рече, шта си урадила по оном питању?
ЛИСИЦА: Па средила сам, као што рекох. Видиш, решила сам све у твоју корист!
ВУК: У твоју корист?
ЛИСИЦА: Неее, драги, у твоју! Ја кажем друго лице једнине, а ти кажеш прво лице, разумеш, мили? Хајде, кажи: „У моју корист!“
ВУК: Аха! Па то сам и рекао - у твоју корист!
МЕДВЕД: Ма, шта, бре, ту, моја – твоја! (Вуку) –Удри бригу на весеље! Опа бато!
ЛИСИЦА: Добро, драги, у нашу корист! Битно је да смо ми венчани, видиш! (показује му опет фотографију, а Вук тек сада обрати пажњу) 
ВУК: Шта?! Има ли нечега што ја не знам, а можда би требало да знам? Кад смо се ми венчали?! Да ли сам ја нешто преспавао?
ЛИСИЦА: Ма у фотомонтажи, драги. Венчали смо се у фотомонтажи. Јел'да да сам све лепо осмилила. Сад Мица Којотица не може ништа да ти напакости.
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега) Људи, шта ме ово снађе? Ех, шта ти је живот?!
МЕДВЕД: Брате, оженисмо те! Од сутра ћеш прати судове!
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега): Какви судови, какви бакрачи!? Већ сам ожењен, а што би рекли: „Ни лук јео, ни лук мирисао!“
ЛИСИЦА: Али, драги! Све за љубав!!! (пољуби Вука и пољубац мало потраје)
ЗЕЦ, ВЕВЕРИЦА и МЕДВЕД (заједно певају):
Ол ју нид из лав,
па па ра ра ра,
ол ју нид из лав,
па па ра ра ра!
Ол ју нид из лав, лав,
лав из ол ју нид!
К Р А Ј

Текст за луткарску представу
„Свадба у Златној шуми“
Аутор текста: Ирена Златковић,
професор српског језика

у ОШ „Ћеле кула“ У Нишу

Нема коментара:

Постави коментар