JABUKA RAZDORA
1.
Paris sedi spokojno, ulaze Atina, Hera, Afrodita sa jabukom u ruci. Stavljaju
jabuku ispred Parisa.
HERA: Parise pošto si tako lep i pametan, Zevs naređuje da presudiš koja je
najlepša od nas tri.
PARIS (uzima jabuku): Kako jedan prost kravar kao što sam ja može da bude
sudija božanskoj lepoti? Podeliću jabuku na tri dela.
AFRODITA: Nipošto dragi moj, moraš da je daš samo onoj koja je najlepša.
ATINA: Ne smeš da ne poslušaš svemoćnog Zevsa!
PARIS: Dobro, neka bude.
HERA (istupi): Osmotri me dobro i zapamti da ću te, ako kažeš da sam najlepša,
učiniti gospodarem Azije i najbogatijim čovekom na svetu.
ATINA: Slušaj Parise, ako imaš dovoljno zdravog razuma i presudiš u moju
korist, učiniću te pobednikom u svim bitkama, bićeš najlepši i najpametniji
čovek na svetu!
AFRODITA (prilazi Parizu zavodeći ga. Paris se okreće za njom): Pogledaj me
pažljivo, molim te, nemoj ništa da propustiš... Zašto se ne oženiš nekom ženom
kao što je Jelena Trojanska. Ona je prelepa, žena Spartanskog kralja
Menelaja...
PARIS: Ali, kako, kad je udata!
AFRODITA: Ala si naivan! Ja upravljam takvim stvarima! Ja upravljam ljubavlju!
Ja ću učiniti da se ludo zaljubi u tebe, Parise!
PARIS: Hoćeš li se zakleti u to?
AFRODITA: Časna reč!
PARIS: Onda tebi dajem jabuku prelepa boginjo Afrodito!
ATINA: Šta učini Afrodito?!
HERA: Objavljuješ rat ne samo ljudima nego i bogovima Afrodita!
Atina i Hera besno odlaze. U tom ulazi Lepa Jelena. Afrodita odlazi smejući se
glasno za njima.
2.
NARATOR: Nekada davno u grčkom gradu Sparti, živeo je kralj Menelaj sa svojom
prelepom ženom Helenom. Jednog dana, Lepa Jelena je srela Parisa, Trojanskog
princa, i ludo se zaljubila u njega. Boginje su vodile nove bitke.
PARIS: Oh Jelena, prelepa si. Afrodita nije slagala.
JELENA: Vi ste?
PARIS: Ja sam Paris, princ od Troje.
JELENA: Kojim poslom dolazite?
PARIS: Kad biste samo znali!
JELENA: Šta?
PARIS: Koliko Vas volim!
Jelena se okreće od njega, on joj prilazi i stvalja ruku na rame.
PARIS: Tako su bogovi naredili.
JELENA: Ne znam zašto, ali imam osećaj kao da smo se već negde nekada sreli.
PARIS: Jesmo, sreli smo se! U snovima! Jelena! Da li hoćete da pobegnete za
mene? U Troju?
JELENA: Prinče? Ja sam udata za kralja Sparte!
PARIS: Ako me volite učinićete to!
Paris daje Jeleni ruku i oni otrče.
3.
Izlaze boginje.
ATINA: Kako si mogla to da učiniš Afrodita! Zar ne shvataš šta si uradila?
AFRODITA: Samo ste ljubomorne!
HERA: Zevs je gnevan i ispaljuje gromove na mene! Ja neću da snosim posledice
ovoga rata!
ATINA: Otac je gnevan na sve nas!
HERA: To je bila njegova želja. Uostalom, rekao je da neće nikome da pomaže u
ratu. Ni jednoj ni drugoj strani.
AFRODITA: Šta?
ATINA: U pravu je Afrodita, i ja sam ga čula.
HERA: Takođe, zabranio je i svima bogovima da se mešaju u rat!
AFRODITA: Ali...
ATINA: O Afrodita, sestro mila, pa zar ne možeš bar jednom da shvatiš
ozbiljnost situacije?
AFRODITA: Ja sam ovo zakuvala, i ne mogu da ostavim svog junaka bez zaštite!
Paris će biti zaštićen mojom strelom.
HERA: Neka bude!
ATINA: Ne Afrodita...
AFRODITA: Moj brat Apolon i tvoj sin Ares Hero! Pridružiće mi se!
HERA: Izgubićeš!
4.
AGAMEMNON: Proročanstvo kaže da mora da se podnese žrtva! Kad bogovi budu
zadovoljni, Sparta će pobediti u ratu.
KLITEMNESTRA: Kako je Menelaju?
AGAMEMNON: Kako da bude čoveku kome je oteta žena! Lepa Jelena je oteta.
KLITEMNESTRA: Da li si siguran da je ona oteta? Da nije sama otišla!
AGAMEMNON: Šta pričaš ženo!
KLITEMNESTRA: Samo mislim da nije oteta. Paris je mnogo lep.
AGAMEMNON: Ti uvek nešto misliš! Prekini da misliš!
KLITEMNESTRA: Još da prekinem da mislim! Nije ti dovoljno sve što si mi u
životu uradio!
AGAMEMNON: Zar ćeš opet da izigravaš neku paćenicu!
KLITEMNESTRA: U pravu si, ja sam jedna velika paćenica! Ali ti si ubica!
AGAMEMNON: Ja sam ubica? Šta kažeš?
KLITEMNESTRA: I nasilnik!
AGAMEMNON: Nasilnik!?
KLITEMNESTRA: Zar ćeš poreći da si me naterao da se udam za tebe. Odvratni
čoveče!
AGAMEMNON: Ideš mi na nerve!
Ulazi Ifigenija.
IFIGENIJA: Čula sam da pričaš o prinošenju žrtvi!
KLITEMNESTRA: Apolonu i Zevsu!
IFIGENIJA: Ali, oče? Veštice kažu da Zevs ne želi da se meša, a Apolon, on je
na strani Trojanaca.
KLITEMNESTRA: Gluposti!
IFIGENIJA: Koliko volova će biti žrtvovano!
AGAMEMNON: Moj brat je sve ovo doživeo kao ličnu uvredu. On hoće da se žrtvuje
žena!
IFIGENIJA: Oče!
AGAMEMNON: Neko iz kraljevske porodice!
IFIGENIJA: Ja ću oče! Ja ću! Ja ću učiniti nešto tako veliko i obezbediti vam
pobedu! Oče!
Klitemnestra počinje da plače.
IFIGENIJA: Ja ću biti žrtva! Ja! (klekne ispred oca, ljubi mi ruke)
AGAMEMNON: Kćeri!
IFIGENIJA: Oče! Moram! Oče, to mi je dužnost!
AGAMEMNON: Ne... šta će narod reći!
KLITEMNESTRA: Šta će narod reći?
IFIGENIJA: Čitav život sam sanjala da uradim nešto veliko za svoj narod! Znaš,
kad si rođen kao žena, nemaš mnogo mogućnosti da učiniš nešto svome narodu,
osim da rađaš mušku decu. A ja se oče nikada neću udati!
KLITEMNESTRA: Ifigenija odmah da si prestala sa tim.
AGAMEMNON: Ali Ifigenija...
IFIGENIJA: Slušaj me oče. Slušaj dalje. Naša boginja rata, Artemida će me uzeti
pod svoje. Suđaje su rekle svoje. Javile su mi se u snu. Rekle su: "Kćeri
slavnog kralja žrtvuj se boginji rata i vetrovi će stati. Grčka flota će
ispoloviti, Lepa Jelena će biti vraćena, a Paris ubijen..." Oče!
AGAMEMNON! U redu kćeri. Neka bude volja tvoja.
Ifigenija ljubi očevu ruku.
KLITEMNESTRA: Kćeri moja!
Klitemnestra prilazi da je zagrli.
IFIGENIJA: To je moja dužnost majko!
KLITEMNESTRA: Ah, Ifigenija dušo, zašto moraš da budeš tako hrabra.
Ifigenija istrči.
KLITEMNESTRA: Misliš da te bogovi neće kazniti? Osetićeš njihovu osvetu proklet
da si!
AGAMEMNON: Ispred mene je stala vojska govoreći da mi je ćerka veštica.
KLITEMNESTRA: Artemida neće biti srećna, osveta će biti gorka.
AGAMEMNON: Artemida traži žrtvu! Šta ti znaš!
KLITEMNESTRA: Kako si mogao? Zar rođenu ćerku!
AGAMEMNON: Rođenu ćerku, za rođeni narod!
KLITEMNESTRA: Ubiću te.
Klitemnestra krene na njega, ali on je sruši na zemlju i ode. Klitemnestra
ostaje da plače.
5.
NARATOR: Grci su bili ljuti. Trojanci su bili ljuti. Slavni junak Ahil,
nepobedivi i najjači, pridružio se ratu i rešio da ubije Parisa!
Tri boginje stoje sa strane. Ifigenija na litici, nedaleko od nje Ahil.
AHIL: Šta radiš to?
IFIGENIJA: Pašću u ponor i oslobidiću svoj narod!
AHIL: Ti si obična ludača!
IFIGENIJA: Zar ćeš se suprotstaviti proročanstvu? Bogovima?
AHIL: Suprotstaviću se svima!
IFIGENIJA: Mislila sam da si pametan Ahile!
AHIL: I ja sam mislio da si ti hrabrija! Tvoj otac će te spasiti!
IFIGENIJA: Moj otac je divan kralj, ali nije bog!
AHIL: Ludačo jedna, daj mi ruku!
Ifigenija je na litici, zamalo da padne. Ahil je hvata za ruku.
IFIGENIJA: Moja majka je plakala, otac nije. Otac je bio srećan.
AHIL: Tvoj otac je idiot a majka ti je slinavica.
IFIGENIJA: Nemoj tako!
AHIL: Pustio bih te da padneš, ali bogovi će se okomiti na mene. Neću dozvoliti
da me Atina, Hera i Afrodita nasamare kao Parisa. Videće svi oni ko je Ahil.
IFIGENIJA: Ti si znači nepobedivi junak Ahil?
AHIL: Ja sam glavom i bradom!
Ifigenija počne da se smeje ludački i skače. Ahil počinje da se viče i brzo
ode. Dolaze Hera, Atina i Afrodita.
6.
ATINA: Zvala sam te draga Afrodita, u ime ljubavi i lepote...
HERA: Ja sam oduvek govorila da je Afrodita nepromišljena i bezobrazna kad
zagusti.
AFRODITA: Šta ste se okomile na mene? Da čujem šta je bilo.
ATINA: Hero, Zevs je ljut... već osećam da ćemo biti sve tri kažnjene.
AFRODITA: Nema razloga... ako se ne sećate ovo je on odobrio. U stvari, ti si
Hero sve počela...
HERA: Ne znam o čemu govoriš!
AFRODITA: Da nisi bila toliko ljubomorna, ne bismo se susrele sa Parisom, ne
bismo ga pitali da odabere najlepšu...
HERA: Da, ali ti si varala!
AFRODITA: Nisam!
ATINA: Ništa sada ne vredi svađa... Ovo je sve komplikovanije i
komplikovanije...
AFRODITA: Ja ne mogu da se odreknem Parisa... Pa, ja sam mu obećala Jelenu, a
sada će da strada zbog toga...
HERA: Zevs se više brine za Ahila, nego za tog neposobnog kraljevića...
ATINA: Ahilov gnev je veći od boga, snaga mu je neizmerna...
AFRODITA: Ja moram da ostanem pri svome. Inače bih i samo bila lažljivica.
HERA: Neka, bude... rat se bliži kraju...
ATINA: Čujete? Čujete li ga? Ahilov bes juri kilometrima!
Boginje se pomeraju sa strane.
7.
Upada Ahil. Izlazi Paris.
AHIL: Upropastio si mnoge sudbine, i Grčke i Trojanske! Zaslužuješ da umreš!
PARIS: Zar sam ja kriv što se jedna žena zaljubila u mene!
Ahil juri na Parisa, mačuju se. Hera i Atina likuju, Afrodita prilazi i viče.
AFRODITA: Parise, Parise, budi junak, a ne kukavica!
Ahil je jači od Parisa.
AFRODITA: Parise, Parise, budi junak, a ne kukavica!
Atina i Hera se smeju jako glasno. Paris odjednom uzima luk i srelu i puca u
Ahilovu nogu. Ahil pada!
AFRODITA: Junače!
Hera i Atina prilaze Ahilu i tužno ga maze po glavi. Jelana prilazi Parisu.
NARATOR: Slavnog Ahila pogodila je Parisova strela u petu, njegovo jedino
ranjivo mesto. Nepobedivi Ahil otišao je kod bogova! Lepa Jelana i Paris uspeli
su da prežive nastrašniji napad!
AFRODITA, ATINA I HERA: Zbog ljubavi! Zbog ljubavi! Zbog ljubavi!
Аутор: Катарина НИКОЛИЋ - Грчка митологија
